Kao da je bilo nekad…
Svaki dan je isti. Svuda je tišina, čudna i uplašena. Da, uplašena tišina od svega a najviše od toga što ne može da dočeka svoju smenu – da malo predahne a da je odmeni žamor, galama… Pet je izjutra, pustu ulicu
Praznici, čarolije, anđeli
Kada usvakodnevnoj rutini hodaš ulicom, i slučajno kao što je uvek sve samo slučajno u tom prolazu, i tvom hodu, i mislima koje lutaju ili imaju neki svakodnevni cilj, osetiš da je neko biće (čovek, žena, dete, životinja ) prošlo
ČIME VARAŠ???
Danas je bio lep dan za šetnju. Miriše na jesen, na mir. Nema puno šepurastih šetača duž reke tako da tišina može potpuno da vas obuzme. Ali ne, da ne bi bilo dosadno ja nekako uvek moram da se nađem na
SUZA I OSMEH
Bilo je pakleno predveče. Rerna uključena na 39 zvaničnih stepeni, mereno u hladu. Pravi osećaj asvalta je prikopčan na 44. Jedino glad i potreba da odeš do prodavnice mogu da te nateraju napolje. Ja sam išla do prodavnice. On je bio napolju
Dečije nostalgije…
Kao prvo meni lično nedostaje nasmejano „Dobro jutro“ moje majke koja me je tim rečima budila pred polazak u školu. Njen topao dlan na mom čelu i paperjasti poljubac. Bila su to divna nežna i lenja jutra. Nedostaju mi deca kakva
PINOT NOIR – jednina pripite spoznaje sebe
Još litar jedan dobrog vina dajte meni vi….. Da li je čaša, ili dve? Odrastanjem nisam posisao svu pamet sveta, čak mi se čini da sam oglupeo radeći za velike sisteme (zato što oni obično poništavaju pojedince – treba da si timski
BUĐENJE PROLEĆA
Bila je to nedelja promenljivog vremena: malo sunce, malo oblaci. Temperatura - božanstvena, 23 stepena. Dok svi kukaju kako je previše kiše, ja sam našla razlog da se radujem pravom proleću. Sve manje poznajem ljude koji se raduju – pa bilo
Svi putevi vode negde…
U životu postoje izbori i pasivne odluke. Takođe postoje krivudavi i pravi putevi; oni sa rupama, džombama, kolotrazima. Svi imaju znakove opomene i upozorenja. Kada treba da se odluči čovek nekako uvek gleda da ide pravo kako bi video nagoveštaj onoga čemu
Poželi mi svako dobro, psovko moja
Čujem pre neki dan svog sestrića kako mangupski, a da bude cool, lagano spikuje telefonom, jednostavno objašnjavajući da ga baš nije puno briga za neku informaciju koju dobija sa druge strane, i to sledećim tekstom: „Ma trne mi jaje….“ Prepadoh se živa.
NEKE JAKE ŽENE….
Taman kad sam zamakla u jednu sporednu uličicu ugledala sam odrpanog pijanca kako se tetura posred ulice pokušavajući da je pređe. Zaustavila sam auto i čekala. U nekoliko dugih sekundi pogledi su nam se sreli. Bio je to sudar svetova,
KAD ĆE SVADBA?
Kad me to pitaju uvek odgovaram: "Mislim…možda, verovatno nikad, jer je snajka zapalićala usred grljenja sa rodbinom!" Negativno počinjem svako pisanje kada pogledam svet oko sebe; njegov sam deo, bez mogućnosti da se izopštim i živim u nekoj svojoj bajci ili
Reci gde je ljubav?
Stari zapis iz Basre kaže: Ljubav je kao senka – ako joj okreneš leđa, pratiće te! To kaže zapis koji se kao neko prokletstvo prenelo u stvarni život. Čak i da je to vekovna istina – kao što i jeste, ona