Danas je bio lep dan za šetnju. Miriše na jesen, na mir. Nema puno šepurastih šetača duž reke tako da tišina može potpuno da vas obuzme. Ali ne, da ne bi bilo dosadno ja nekako uvek moram da se nađem na

Taman kad sam zamakla u jednu sporednu uličicu ugledala sam odrpanog pijanca kako se tetura posred ulice pokušavajući da je pređe. Zaustavila sam auto i čekala. U nekoliko dugih sekundi pogledi su nam se sreli. Bio je to sudar svetova,

Kad me to pitaju uvek odgovaram: "Mislim…možda, verovatno nikad, jer je snajka zapalićala usred grljenja sa rodbinom!" Negativno počinjem svako pisanje kada pogledam svet oko sebe; njegov sam deo, bez mogućnosti da se izopštim i živim u nekoj svojoj bajci ili

Stari zapis iz Basre kaže: Ljubav je kao senka – ako joj okreneš leđa, pratiće te! To kaže zapis koji se kao neko prokletstvo prenelo u stvarni život. Čak i da je to vekovna istina – kao što i jeste, ona

Kada je stigla kući, jedna žena je, terana osećajem nesavladive tuge, brzim hodom otišla u sobu svog sina: „Imati nekoga, posedovati nekoga? Zašto svi imaju taj skoro čulni strah od samoće. Šta to ima u tišini srca bez ljubavi? Šta

Čujem smeh sa pušačkim kašljem, okrećem se uzvraćajući mu osmeh. Gledam u njega i osećam se kao lopov koji krade minute. Vidim da ga vreme otima, lagano i u nepovrat. Potpuno sam svesna da nikada neću biti spremna da se oprostim

Gledam kada je sve otišlo u pičku materinu. Gde sam zapeo. Negde na autobuskoj stanici jer sam ostao bez dozvole na tri meseca. Samim tim sam i manje poželjan tip koji ne može da navata neku dobru ribu