Top

Stari zapis iz Basre kaže: Ljubav je kao senka – ako joj okreneš leđa, pratiće te! To kaže zapis koji se kao neko prokletstvo prenelo u stvarni život. Čak i da je to vekovna istina – kao što i jeste, ona

Hvala Marini Čović za ovaj divan tekst!     Šutjela je. Gledala u pod. Na licu njegovih pet prstiju. Rekao je (potaknut crvenim prstima koji nikako da odu- kao da su mu se drsko rugali u lice): „Kapitalizam gazi. Stalno nešto traže od mene. Brže, više, jače. Samo

Kada je stigla kući, jedna žena je, terana osećajem nesavladive tuge, brzim hodom otišla u sobu svog sina: „Imati nekoga, posedovati nekoga? Zašto svi imaju taj skoro čulni strah od samoće. Šta to ima u tišini srca bez ljubavi? Šta

Nešto sam ti dužan? Najbolje volem kad me starija sestra zaspe sa pitanjima, koja me pri tome užasno nerviraju, a na ista ne odgovam jer imam parvo da ćutim I tupo gledam. Moje godine su samo moje – 35 je običan broj

Nije bilo obično nedeljno popodne. Najavili su zahlađenje, a tako sam se i sam osećao dok sam slušao njegov monolog. Ne, nije to bio monolog; bio je to nalet besa, tuge, ljutnje. Mnogo je zajebano kad muškarac priča stisnute vilice

Čujem smeh sa pušačkim kašljem, okrećem se uzvraćajući mu osmeh. Gledam u njega i osećam se kao lopov koji krade minute. Vidim da ga vreme otima, lagano i u nepovrat. Potpuno sam svesna da nikada neću biti spremna da se oprostim

Ovde počinje kiša rosulja. Proteklih dana temperatura je bila nekih 7 stepeni. Ne znam zašto ga zovu „pasje vreme“, kad se ovi moji baš raduju. U maloj šetnji sa njima po Zemunskim ulicama jedino oni odudaraju od svog sivila –

Gledam kada je sve otišlo u pičku materinu. Gde sam zapeo. Negde na autobuskoj stanici jer sam ostao bez dozvole na tri meseca. Samim tim sam i manje poželjan tip koji ne može da navata neku dobru ribu

Još se secam Prljavog Kazališta u kom sam upoznao Azru,na koncertu Dece Loših Muzičara. Majke mi! Imala je torbu sa Bijelim Dugmetom, a u njoj Crvena Jabuka i neki Indexi. Bili smo ista Generacija 5, a govorila je da su joj

Već duže vreme gledam kroz nišan snajpera, dosada. Na ratištu sam već peti dan i pucam u prazno: ne ide mi to sa metama koje se kreću, dišu i trepću. Sedim tako satima i jedino što se osećam kao neki nesretni voajer. Jednog

  Bio jedan incidentan događaj u Domu Zdravlja u Zemunu. Elem na odeljenju za odrasle, gde penzionera ima najviše, strefi se i neki sredovečni ljud, a i po neka devojka ili dečko od cca 25 godinica

Sjeban dan. Mozak otišao na godišnji odmor jer : Ženiš se pre tridesete, jer tako treba. Normalan si. Imaš dvoje dece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon. Letovanje od deset dana. Možda 15. Escape weekend u Beč. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje. Penzijsko osiguranje. Račune za grejanje. Žuriš kući iz kancelarije. Danas je

MODA Šminkeri, pankeri, hipici, reperi, metalci, rokeri. Onda je sve krenulo nekim čudnim pravcima: fenseri, gotičari, hip-hoperi, emosi, bajkeri, skinsi, hipsteri… Globalizacija je učinila svoje. „Urbanih plemena” je sve manje, a globalno selo ih potiskuje. Danas vladaju „fenseri“ - srećemo ih svakodnevno i svuda

    Baš je bilo lepo lenjo nedeljno prepodne. Sedeti u kafiću tik pored pijačice i posmatrati vrevu ljudi. Čekala sam svoju prijateljicu da se dogovorimo oko nekog žnj teksta koje je trebalo plasirati na njenom sajtu. Tema je bila moj fah