Top
  >  Svašta   >  Dnevna rutina

mind

Prelistavam s vremena na vreme svoju „home page“ na Facebook-u, samo da proverim za šta su mi se prijatelji trenutno zapljunuli (jer FB jeste zapravo to – javna žmurka : niko te ne vidi ali svi znaju gde si!)
Neću sad svim vernicima pomenute im omiljene društvene mreže da kažem da je poražavajuće ali recimo da je blizu toga. Ko je čitao knjigu „Krug“ – Dejv Egersa, zna o čemu pričam.
Svoj mali lični krug ili bolje da to nazovem „dnevna rutina“, smo preneli u jednu vrstu „velikog brata“.
Veliki brat – u ovom slučaju društvena mreža ima identično veliko oko koje sve posmatra, baš onako šmekerski-voajerski, preteći našu rutinu, počevši od: interesovanja, muzike, najvećeg broja posećenih sajtova, lajkova…sve do malih jedinica i nula koje su lako prebrojive.
Igrom slučaja nemamo utisak da smo zatvoreni tamo u nekoj kućerini sa nepoznatim svetom ali smo zatvoreni u sopstvenoj kući sa „prijateljima…poznanicima…osobama XYZ“.
Neki će reći da preterujem i da niko tu nije zarobljen, ali možda je na povocu. Biti na povocu – kao pas, ipak označava ograničenu slobodu kretanja; za jednog homo sapiensa bi moglo da se kaže – ograničenu slobodu mišljenja.
I šta je tu društveno?
Primetila sam kod nekih svojih prijatelja sledeće šablone kao dnevne ili nedeljne rutine.
1. Sleteo sam na neki aerodrom!
Da li svi naši „prijatelji“ trebaju da znaju gde smo? U slučaju da nas otmu teroristi nije zgoreg!
Da li se hvalimo?
Da li to znači da imamo kintu, pa možemo negde i da šmugnemo?
2. Prijavio sam se u neki fensi hotel!
Da li smo bogati?
Da li je to preporuka za dobar hotel?…i opet za slučaj da nas otmu teroristi nije zgoreg!
3. Jedem i pijem, negde, nešto…sam!
Reklama za kafanu ili klub?
Reklama za dobrog kuvara?
Slika tanjira sa „krkom“…dobro aranžiranje?
Nisi na djeti?
Zdrava hrana?
Ima se može se „Brateeee“?
4. Odputovao sam….jedem i pijem, negde, nešto…sa voljenom osobom!
Da li zaista želimo da pokažemo u svakom trenutku kako smo srećni sa našom drugom polovinom?….feeling loved…ah…feeling blessed….
Da li se tako veliča ljubav?
Da li baš svaki intimni trenutak želimo da delimo sa svima?
5. Slikam noge i nožne prstiće!
Nova moda?
Imamo prelepe noge i prste?
To je jedino lepo na nama?
Naše noge uživaju na tamo nekoj dalekoj obali…sa obaveznim pejzažem u pozadini?
6. Pratim najboljeg Life coach-a!
Toliko smo depresivni a nemamo para da trazimo pravu pomoć od psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta?
Nemamo prijatelje da pomognu i saslušaju?
Treba nam neko da nas posavetuje o životu, koji nije uvek bajka?
Treba neko da nas nauči da dišemo?
7. Evo mog novog selfija!
Vidi kako sam mnogo lep ili lepa?
Vidi kako sam zgodna ili zgodan?
Da li smo zavisni od dopadanja drugima ili imamo komplekse?
Sliku svoju ljubim – da ne uvene narcis beli?
Da li se prodajemo?
8. Moj lični slučaj!
Kad god naiđem na nešto što mi se mnogo dopadne: tekst, pesma, slika, citat… a ja odmah brže-bolje da podelim sa svima.
Da li ljudi treba da misle da sam pametna?
Da sam u trendu i da želim da budem popularna (kao onomad u osnovnoj školi)?
Da nametnem sebe i svoje mišljenje i za njega čekam potvrdu?
Ili jednostavno nisam imala sa kim to da podelim live?

Šta god kome ovi šabloni značili i šta god ko o njima mislio, ipak svi pokazuju da smo veći deo života – onog koji se živi napolju, prebacili na društvene mreže. Ako jeste, da li to onda znači da imamo samo virtualne prijatelje?… eh tugo moja.
Ili još uvek, bar jednom nedeljno imamo da sa nekim popijemo piće, prošetamo, volimo se, posvađamo…
I živimo život – „licem u lice“. Nadam se da niko nije zaboravio kako lepo zvuči nečiji glas, smeh, jecanje. A kako je tek lepo gledati čoveka u oči!

 

 

 

post a comment